27.03.2019. Srbija: Reintegracija osuđivanih ključna za bezbednost društva

Resocijalizacija osuđivanih lica često se zanemaruje, a igra ključnu ulogu u obezbedjivanju bezbednosti u svakom društvu i zato je potrebno da već prvi dan izdržane kazne bude i prvi dan [...]

Resocijalizacija osuđivanih lica često se zanemaruje, a igra ključnu ulogu u obezbedjivanju bezbednosti u svakom društvu i zato je potrebno da već prvi dan izdržane kazne bude i prvi dan pripreme za povratak osuđenog u društvenu zajednicu, rečeno je na okruglom stolu na kojem je predstavljena Mreža organizacija za postpenalnu podršku u Srbiji, koja je osnovana juče u Beogradu.

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio rekao je da se reintegracija osuđenih lica u društvo po povratku u zajednice često zanemaruje, ali da igra ključnu ulogu u obezbeđivanju bezbednosti u svakom društvu, a da osnivanje Mreže, predstavlja važan razvoj događaja kada je reč o reintegraciji osuđivanih lica.

Oricio kaže da je reintegracija osudjivanih lica kompleksan proces, te da su u prethodnom periodu uloženi značajni napori i sredstva kako bi se poboljšao rad policije, tužilaca, sudova i zatvora što, dodaje, umnogome svedoči o složenosti dodate vrednosti koju reintegraija donosi postojećim mehanizmima i strukturama.

Rad sa licima osuđivanim za krivična dela, koji su odslužili zatvorsku kaznu predstavlja jedan suštinski važan, ali i izazovan posao. Ove pojedince, ali i one koji pokušavaju da im pomognu da pronadju novo usmerenje u životu i postanu smislen deo društva, često prate stigma i predrasude”, rekao je Oricio i dodao da je važno da se promeni stav šire javnosti prema tom pitanju i to pomoću kampanja za podizanje nivoa svesti javnosti i zalaganjem za promene.

Navodi da je orhrabrujuće videti saradnju izmedju organizacija civilnog društva i zatvorskog sistema usmerenu ka postizanju održivih, konkretnih rezultata u pogledu resocijalizacije osudjivanih lica.

“OEBS učestvuje u jedinstvenom zajedničkom projektu u kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici. Osudjena lica, koje nadgleda zatvorsko osoblje, naučili su kako da vode prihvatilište za pse, kako da rehabilituju i treniraju pse i pripreme ih za usvajanje. Jedna OCD koja je ovde danas doprinela je uspehu ovog projekta tako što ga je promovisala filmom i umetničkom izvedbom. Ceo projekat naišao je na veoma dobar prijem, a postoje dobri izgledi i da će drugi zatvori i lokalne zajednice započeti nešto slično. Organizacije civilnog društva tome mogu mnogo doprineti, zato što poznaju potrebe svojih zajednica, kao i načine kako bi trebalo razvijati programe podrške”, ispričao je Oricio.

Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Dejan Carević navodeći da je jedna od najvećih tekovina moderne civilizacije neprestano jačanje svesti o neophodnosti humanijeg postupanja i ophodjenja u svim segmentima života, rekao je da to vrlo lako svi prihvataju i shvataju kada je u pitanju školstvo, obrazovanje, zdravstvo, životna sredina, zaštita životinja, uslovi rada i slično.

“Ali, to sve nije potpuno ako na ovaj spisak oblasti gde se trudimo da budemo humana civilizacija ne uvrstimo i izvršenje kazni, i to posmatrano u svetlu celokupnog odnosa društva prema nekome ko se ogrešio o zakonske norme koje postavlja zajednica, jer upravo tu je veliki prostor da se na delu dokaže humanost i na pravi način pomogne i tim ljudima i društvu uopšte”, kazao je Carević.

Istakao je da se radi o veoma složenom i kompleksnom pitanju i dodao da bivše osudjenike na jedan način posmatra država, na drugi način javnost, na treći njihovo poznato okruženje, a na poseban način oni posmatraju i vrednuju sami sebe.

“Cilj izvršenja kazne je nesumnjivo reintegracija i resocijalizacija osudjenih u društvo i smanjenje stope kriminaliteta. Zato stvari postavljamo tako da prvi dan izdržane kazne suštinski mora da bude i prvi dan pripreme za povratak osudjenog u društvenu zajednicu”, rekao je Carević.

Dodaje da medjutim, proces resocijalizacije ne može da se sprovede do kraja samo u ustanovi u kojoj osudjeni izdržava kaznu, već je veoma bitna vrsta podrške i pomoći koja je osudjenima na raspolaganju po izlasku na slobodu.

Kako je naveo, izlazak iz zatvora i povratak u zajednicu predstavlja veliku promenu za osudjenog, naročito onih koji su bili na izdržavanju dužih kazni, onih koji su bez porodične podrške, koji nisu dovoljno spremni da se nose sa svakodnevnim problemima sa kojima se sreću već pri prvom koraku po isteku kazne.

“Savremena penološka praksa postpenalni prihvat smatra jednim oblikom prevencije kriminaliteta i jasno ukazuje na neizostavnu saradnju zatvora sa lokalnom zajednicom u pružanju organizovane pomoći i primenu postpenalnih programa kao završne karike u procesu resocijalizacije i reintegracije osudjenog, sa ciljem smanjenja rizika od povrata”, kazao je Carević.

Podsetio je da je Ministarstvo pravde u januaru prošle godine pokrenulo pilot projekat „Klub – Korak po korak“ u Kazneno-popravnom zavodu u Somboru i Povereničkoj kancelariji u tom gradu u cilju pružanja postpenalne pomoći.

Istakao je da je od ključnog značaja osnivanje što većeg broja nevladinih organizacija i udruženja koji bi se bavili pružanjem pomoći i zaštitom bivših osudjenika, kao i koordinisanoj saradnji Uprave za izvršenje krivičnih sankcija sa njima.

“Upravo zato snažno podržavamo osnivanje mreže nevladinih organizacija koje prepoznaju značaj pružanja pomoći bivšim osudjenicima u suočavanju sa problemima koje donosi ponovni povratak u zajednicu, jer nas to upravo vodi do smanjenja stope povrata”, kazao je Carević.

Predsednik Upravnog odbora Mreže za postpenalnu podršku Srbije Slobodan Arsenijević naveo je da su organizacije koje su u Mreži regionalno dobro rasprostranjene, te da se nada će se i druge organizacije pridružiti kasnije, pa će Mreža biti daleko veća.

Kako kaže, ciljevi Mreže su da se unapredi politika i praksa u postupku postpenalne podrške, kao i osnaživanje članica Mreže da bi kvalitetnije pomogle bivšim osudjenicima.

“Naši programi sastoje se od nekoliko vrsta pomoći koje možemo davati bivšim osudjivanim licima, davanje informacija osudjeniku koje mogu da im pomognu, rešavanje egzistencijalnih stvari koje se tiču ličnih dokumenata, smeštaja, hrane, odeće, obuće, edukacija jer je najčesće nezavršena u institucijama u kojima su boravili, zatim davanje saveta kako da ostvare svoja prava, iz oblasti zdravstvene zaštite i davanje saveta gde mogu da nadju posao”, naveo je Arsenijević.

Ističe da je peti segment savetovanje, odnosno psihološko osnaživanje bivših osudjenjenika.

Prema njegovim rečima, po prvi put u Srbiji postoji povoljan zakonodavni okvir koji otvara mogućnost da se pospenalni prihvat implementira u našem društvu.

“Ključna reč je saradnja. Mi kada pričamo o pospenalnoj pomoći uvek mislimo na tretman, jer tretman treba da bude jedinstven, da počne u instituciji na samom početku kazne, da se nastavi u povereničkoj kancelariji i da se realizuje uz našu pomoć, kazao je Arsenijević.

Autor vesti: https://sport.blic.rs/

Povezani članci

Najnoviji članci
Arhiva